×

HOW TO SHOP

1 Login or create new account.
2 Review your order.
3 Payment & FREE shipment

If you still have problems, please let us know, by sending an email to [email protected] . Thank you!

SHOWROOM HOURS

Mon-Fri 9:00AM - 6:00AM
Sat - 9:00AM-5:00PM
Sundays by appointment only!

SIGN IN YOUR ACCOUNT TO HAVE ACCESS TO DIFFERENT FEATURES

FORGOT YOUR PASSWORD?

FORGOT YOUR DETAILS?

AAH, WAIT, I REMEMBER NOW!
QUESTIONS? CALL: 0900 800 900
  • SUPPORT
  • LOGIN
  • НАСЛОВНА
  • О НАМА
    • Вијести
    • Партнери
    • Дјелатности
  • О СТАНАРИМА
    • Географски положај
    • Станари данас
    • Саобраћај и комуникације
    • Природна богатсва
    • Култура и умјетност
  • ВОДИЧ
    • Догађаји
  • СПОРТСКИ КЛУБОВИ
    • ФК “Рудар” Станари
    • КБС “Рудар” Станари
    • Текван – до клуб “Рудар” Станари
    • Карате клуб “Слога” Добој – секција Станари
    • Кошаркашки клуб Бест
    • Рагби клуб “Рудар” Станари
    • Спортско-риболовно друштво “Шкобаљ” Станари
    • Ловачко удружење “Срндаћ” Станари
  • ТУРИЗАМ
    • Вјерски објекти
    • Ловни и риболовни туризам
    • Спорт и рекреација
    • Језеро Рашковци
    • Археолошка налазишта
    • Церовачка пећина/Вуковића пећина
    • Muzej Gojakovac
  • КОНТАКТ
  • Home
  • Природна богатсва
February 22, 2019

Природна богатсва

Природна богатсва

РУДАРСТВО

Станарско подручје, на којем је прије 100 година почела експлоатација угља и кроз које је прије 60 година прошла пруга Бања Лука-Добој, свакако је било предмет бројних геолошких, геоморфолошких, хидролошких и других истраживања и може се рећи да је оно релативно добро истражено.

Према досадашњим истраживањима и сазнањима, најврједнији природни ресурс овог подручја је угаљ лигнит, на локалитетима Рашковац и Остружња, са утврђеним резервама од око 160 милиона тона и посебно познат по изузетно ниским вриједностима сумпора и пепела, али и са високим процентом влажности.

Као пратеће сировине у резервама угља, присутни су бентонит, у облику међуслојне глине и са процијењеним резервама од око 10 милиона тона, те велике залихе пијеска и шљунка.

Први геолошки подаци о угљу у станарском басену датирају још из почетка 20. вијека. Експлоатација угља у Станарима започета је 1948. године на отвореном копу Рашковац. Поџемна експлоатација је почела 1955. године у сјеверном дијелу басена. У јужном дијелу басена откопавања су вршена од 1974-1980. на копу Остружња. Почев од 1974. године, ископавање угља углавном је било сконцентрисано на површинским коповима, а до тада је била заступљена и поџемна експлоатација. Данас се користи само површински коп Рашковац, док коп Остружња тренутно није у употреби.

 

 

Станарски лигнит је високог квалитета. Има низак садржај сумпора и пепела, као и прихватљиву топлотну вриједност за лигнитни угаљ.

Од средине осамдесетих година Рудник лигнита „Станари“ се суочавао са озбиљним финансијским проблемима, који су достигли свој врхунац за вријеме рата и у периоду који је дошао послије. Због недостатака средстава, ниво производње из године у годину све је више падао, да би 2004. године Рудник био суочен са ликвидацијом. Радници нису примали плату мјесецима, што је додатно нарушавало углед предузећа.

Године 2004. Влада Републике Српске је расписала међународни тендер како би се нашао приватни партнер за Рудник. Те године Рудник је купила ЕФТ компанија, која је власник, и данас.

ЕФТ компанија се бави трговином и инвестицијама у енергетском сектору. Предводи развој тржишта електричне енергије у југоисточној Европи. Развој енергетског комплекса у Станарима је највећа инвестиција у енергетски сектор Босне и Херцеговине, до данас.

Осим Рудника, окосница развоја станарског краја је и Термоелектрана Станари. ЕФТ компанија је 2010. године потписала уговор са фирмом „Донгфанг“, из Кине, о изградњи Термоелектране „Станари“, по систему „кључ у руке“.

Сама чињеница да се на подручју Станара гради највећи термоенергетски блок у Републици Српској, указује на дугорочно повољну перспективу развоја енергетике овог подручја. Међутим, ово подручје је, већ данас, покривено модерном преносном мрежом и трафо-станицама, са капацитетом далеко изнад данашњих потреба становништва, индустрије и саобраћаја. Изградњом ТЕ „Станари“ не само да се битно побољшава енергетски биланс Републике Српске, већ се тиме отклањају и слабости у снабдијевању западног дијела Републике и смањују преносни губици.

 

 

Процјена утицаја на животну средину за пројекат Термоелектране „Станари“ је припремљена у складу са највишим стандардима. Циљ ове процјене је да осигура заштиту животне средине, као и људи који ту живе. Процјена утицаја на животну средину показала је да изградња и функционисање Термоелектране неће имати битнији утицај на животну средину.

Recent Posts

  • Јавни позив

    Јавна установа “Спортско-туристичка орган...
  • Срећна Нова 2019. година

    ...
  • Ове године у Остружњи се игра најбољи фудбал

    Синоћ је на спортском полигону ОШ “Десанк...
  • Otvoren 13. Sajam privrede i turizma u Derventi

    U srijedu 22.08.2018. u Derventi otvoren je 13....
  • Гастро-фест “Станари 2018” оправдао очекивања

    Јавна установа “Спортско-туристичка орган...

Recent Comments

    Archives

    • February 2019
    • December 2018
    • September 2018
    • August 2018
    • July 2018
    • June 2018
    • May 2018
    • February 2018
    • November 2017
    • October 2017
    • August 2017
    • July 2017
    • June 2017
    • December 2013

    Categories

    • Događaji
    • Posts
    • Turizam
    • Uncategorized

    Meta

    • Log in
    • Entries RSS
    • Comments RSS
    • WordPress.org

    Featured Posts

    • Јавни позив

      0 comments
    • Срећна Нова 2019. година

      0 comments
    • Ове године у Остружњи се игра најбољи фудбал

      0 comments
    • Otvoren 13. Sajam privrede i turizma u Derventi

      0 comments
    • Гастро-фест “Станари 2018” оправдао очекивања

      0 comments
    • DISCLAIMER
    • SUPPORT POLICY
    • LEGAL

    TURISTIČKA ORGANIZACIJA OPŠTINE STANARI, 2017. godina.

    TOP